Zašto nemamo samopouzdanje i kako ga steći?

 Samopouzdanje... Reč koja je toliko velika i toliko menja život... Danas o njoj razgovaramo o nesigurnosti koju realno svi bar nekad izgubimo. Možda je pravo vreme da ona ode iz naših života. 

Zašto kažem da ode iz naših života? Baciću još jedan akcenat na "izbacivanje iz naših života" jer kada su "sve lađe u mom životu potonule", ipak nisu. Mozda bolje da krenemo od samog početka.

Kad smo se rodili bili smo ono što zaista jesmo... Znam da Vam sad ništa nije jasno, ali dopustite mi da Vam objasnim. Onog trenutka kad počinje naš život mi smo savršeni baš takvi kakvi jesmo. Nemamo nikakva mišljenja, predrasuda, samo nam treba ljubav i srećni smo. Zar to nije savršenstvo? Kad bebe plaču one su gladni, ili treba da se promeni pelena ili ne daj Bože da je nešto zdravstveno... Dovoljan je zagrljaj ili samo da se stavi na krevet beba i ona je mirna. 

Kako deca rastu, roditelji počinju polako ali sigurno da grade od njih ličnosti. Kad krenu u vrtić susreću se sa svojim vršnjacima. Neki su malo napredniji i tad počinje prvo padanje samopouzdanja kad vaspitači ili još gore roditelji počinju da upoređuju svoje dete sa drugom decom. Deca jako dobro sve razumeju, bili roditelji svesni ili ne. Jako pogrešno se to radi. Mom detetu su rekli da zaostaje u razvoju u vrtiću, ja nisam htela da reagujem na tu reakciju. Bila sam u fazonu da dete od 1,5 godinu da ima fond od 150 reči je previše. On kad sam bude hteo počeće da priča. Treba da bude sve spontano.

Mene mnoge majke gledaju popreko što ja svoje dete puštam da se igra u blatu, pesku, da skakuće po barama, što ga vodim napolje kad slinavi. Ali moje dete to želi i srećno je, a i moj suprug i ja smo takođe srećni. Jednostavno, ne zanima nas šta će drugi da kažu, ne postoji ispravno i neispravno. Bitno je samo osećaj koji mi imamo. Zar nije to svrha života? 

Uvek treba da se ima na umu da je čovek savršen baš takav kakav jeste i jedinstven za sebe. Nema potrebe da se sa bilo kim upoređuje. Jednostano treba da se pogledaju svoje mane koje treba da se prekriju i prednosti koje treba da se istaknu. Taj put nije lak ni malo, iz iskustva govorim. 

Često nam ljudi govore budi pozitivna i skloni negativne misli. Kao da je to tako jednostavno. Da je to tako jednostavno, da samo uzmemo gumicu i izbrišemo bilo bi dosta lako. Ali postoji i za to rešenje. Nema nadanja da će se to desiti za jedan trenutak. Onaj kritičar u našim glavama mora već jednom da ućuti. Rećiću iz ličnog iskustva. Meni pomaže da pustim neku od muzika za opuštanje gde nema, kojih danas ima na pretek. Prvo se orjentišem na disanje isključivo i posle lagano nestanu mi sve misli. Za to je potreban proces nekih pola meseca do mesec dana. Odvojite svaki dan vreme za sebe. Nije puno, a mnogo će značiti. Ukoliko imate izgovore onda ste zadovoljni životom kojim živite. 

Kada se dostigne mir koji toliko svi teže, vidi se promena sama po sebi. Počinjemo da budemo pozitivni i mirniji. Tada počinje drugačije gledanje na svet. Ali ono što uvek treba da stoji u glavi nema dobro i loše. Sve je onako kako treba da bude. Zato odmah izbrišite dobro i loše. Tako da čim osetite nešto što Vam ne odgovara sklonite od sebe. Da konkretno mislim na ljude koji utiču na Vašu energiju, posao koji Vam ne odgovara i slično. Nađite neki hobi koji Vam prija, pomozite nekom kome je pomoć potrebna. Videćete kako je dobar osećaj. Kao da letite. 

Treba da se dobro zamisli kakva osoba želite da budete. Na tome treba da radite. Jednostavno je. Uzmite papir i olovku i napišite ja sam takav-a i takav-a osoba, a ispod napišite želim da budem takav-a i takav-a. Kada vidite šta želite da budete, krenite od stavke jedan. Šta treba da uradim, da bi na primer imao-la više novca? Odgovor je veoma lak, naći drugi posao. Onda idete na neki određeni sajt i tražite posao sa većom platom ili da radite neki dodatni posao koji će Vam omogućiti dodatni prihod. Ovo je samo primer koji sam dala. Ono što je poenta da za sve ima rešenje, samo mora da se bude strpljiv. Kad nađete posao, ostvarili ste svoj prvi cilj. 

Ono što se često dešava kada se definišu ciljevi, vrlo često se dešava strah da ne može da se ispuni. Strah je sasvim u redu da postoji kad nešto treba da se uradi. Ali zar nije bolje da umesto reči "strah" da kažemo "izazov"? Izazov dosta bolje zvuči, jer sami sebe izazivamo da mi to možemo i da ćemo uspeti. Kada kažemo da se plašimo neščega, sami sebe u startu sputavamo. A kad sebe izazivamo, odmah sebe podižemo i dajemo vetar u leđa. Probajte sa tim, kod mene je to zaista upalilo. 

Strah izaziva najviše neznanje, ali danas se najlalakše dolazi do informacija. Nemojte da Vas to sputava, sve je na dohvat ruke. Samo morate malo da se potrudite. I kad nešto ne znate, kažite da znate i izguglajte ili pitajte nekog od poverenja da Vam pomogne. To Vam zaista niko ne može da oduzeti. 

Ništa naravno nije moguće ako ne radite na sebi. Ako se samo sedi u sobi i da se ništa ne menja džaba Vam sve što sam navela. Promenite svoju rutinu. Sad će mnogi reći, kako da promenim kad imam toliko obaveza koje moram da obavim tokom dana. Sve je unapred isplanirano. Kao što je već napomenuto u tekstu iznad, onda niste spremni za promene i živite život kakav ste sami odredili. Što je sasvim ok. Ali ako imate višak kilograma odredite bar sat vremena za trening, ili ako su Vam potrebni komplimenti sredite se i odite u najbliži tržni centar svaka prodavačica će Vam podeliti neki kompliment i dićiče Vam se samopouzdanje. Meditirajte, zamislite da vozite kola koja najviše želite i kad otvorite oči videćete jaku energiju koju imate. O tome ću pričati u narednim blogovima. 

I za kraj... Promenite ugao gledanja. Ne postoji dobro i loše, sve je baš takvo kako jeste. Nemojte sebe niti bilo koga drugog da osuđujete. To je na žalost, najveća greška ljudi koja je danas. A ako Vas neko osuđuje i kritikuje, samo se nasmejte i kažite "Hvala, ali ja sam zaista zadovoljan-a svojim životom". 

URADITE NEŠTO ŠTO DUGO ODLAŽETE!

Napomena: Ukoliko želite da redovno na mail dobijate nove blogove pošaljite mail na: kreativnadoza@gmail.com