Dosta je da ćutim! Bosa po trnju - posao

Dobar dan i dobro došli na moj novi blog 😀.

Nadam se da ste svi dobro 💓.  

Posao nije sve, ali dosta može da doprinese zdravlju. Ja sam odlučila da danas pišem isključivo o mom iskustvu za koje verujem da će mnogima pomoći da ne pogreše kao i ja. Mada ne može biti ni greška, već iskustvo koje sam morala da prođem. 

Promenila sam dosta poslova. Ali malo su mi plaćali, i dan danas sam uradila dosta toga a da nisam plaćena. Poslodavci su takvi da te iscrpe maksimalno, a da plate minimalno. A situacija kakva jeste, prihvatamo sve. Kod mene je zaista došao kraj, neću da trpim više nikakakav strah ni bilo šta sve, odlučila sam se da više nemam nikog nad glavom. 

Ovaj post je baš namenjen šta sam ja sve prošla kroz moje radno iskustvo koje je jako bogato, i svi koji misle da me osuđuje, molim Vas samo me obiđite. Nemam nameru da bilo šta da krijem, samo neću da pričam imena firme zbog Ugovora kod kojih sam radila. 

Počela sam da radim promocije koje sam radila 4 godine. Imala sam velike uspehe, hteli su da me unaprede na promolidera, ja to nisam želela da prihvatim zbog fakulteta. Ali sam preporučila jednog čoveka koji je kasnije na mene iz čistog razloga preko telefona počeo da vređa. Ja nisam htela da kažem nadređena, jer mi je zapretio ako kažem nekom da će me svašta uraditi, i ja sam ćutala i presrala da radim. Iako sam odlično zarađivala. 

Onda sam kao privremeno rešenje našla da radim u ogromnoj prehrambenoj prodavnici, od otvaranja bukalno do zatvaranja. Od 6:00h ujutru do 00:00h noću. Videla sam da tako ne mogu da završim fakultet i izdržala sam mesec ipo dana. Da sam posle čula da su počeli da pričju da me je progurao poslovođa, da smo bili u ljubavnoj vezi. Isplakala sam se što takvo mišljenje imaju o meni, ali sa ove strane gledišta zaista me briga šta ko priča.

Posle sam našla posao na jednoj veoma poznatoj benzinskoj stanici. Tu sam radila kao točilac. Leti toplo, zimi hladno. A da ne poverujete muškarci su bili unutra kasiri. Džentlmeni nema šta. Da nema da se ugreješ. Prala sam piste, čistila wc, i šta god dežurni krivac. Neko je non stop krao u prodavnici mi smo plaćali. Ono kad mi je prekipelo da dam otkaz kad je pobegao jedan sa gorivom da nije platio dok sam ja bila na točenju gasa, a kolega je točio gorivo dala sam otkaz. Dala sam novac i potpisala sporazumni raskid ugovora. Završila sam fakultet i zaposlila sam se u državnoj službi gde sam zaista imala super posao. Dok država nije odlučila da nam svima prekine ugovor. 

Posle sam počela da radim u jednoj poznatoj banci kao Savetnik za fizička lica, bez bilo kakve obuke. Samo su me pustili da radim. Ja nit imam iskustvo, niti imam znanje. Direktorka banke mi je objasnila nešto u kratkim crtama i ostavila me je da se sama saznalim. Pomagao mi je doduše i kolega koji je radio do mene, ali on je imao svoje predmete. Pored toga da napomenem da nisam imala službeni telefon, već sam sa svog telefona zvala. Da me i danas zovu zbog nekih bankarskih usluga. A kad direktorku nešto pitam ona u tišini nestane dok kucam tekst. Da bi me sutra ujutru na sastanak najgrđe izgrdila. Trpela sam to 6 meseci. Svako jutro je ona mene krtitikovala i uvek sam ja bila kriva za sve, a sve sam je slušala šta mi je rekla. 

Posle sam počela da radim kao hr u jednoj firmi 3,5 godine gde mi je radno vreme 9h bilo. Bukvalno me Bog zaboravi, a kamoli nešto drugo. Tu je bila konstantna gužva, preteran posao, a jedan poslodavac 4 firme. Na kraju kad sam počela da shvatam da utiče na moje psihičko zdravlje, počela sam da tražim drugi posao. Tada sam našla posao call centra , ali opet sam postala hr jako brzo. Bilo je sve super dok mi direktor nije rekao da mi smanjuje platu. Tada sam dobila ponudu da honorarno radim da posao, bez ikakvog ugovora i bilo šta. Samo sam otvorila svoje profile na društvenim mrežama. Tada je koleginica, koja je očigledno bila ljubomorna što sam toliko dobro napredovala, namestila da sam prekršila ugovor. Onda mi je direktor zapretio tužbom i da se vidimo sledećeg meseca da mi smanji platu. Odmah sam opet otvorila bolovanje počela su da mi se koče noge i leđa zbog mog psihičkog stanja. Dobila sam anksioznost i zaglavila sam u Institut za mentalno zdravlje. Ovim putem još jednom zahvaljujem na svaljianje krivice na mene. A pogotovu što mi nisu isplaćene plate za mesec septemar, oktobar i novembar (septembar dva dana nisam radila ali doznake nisu dostavljene rfzo-u, a mesec oktobar nije uopšte dostavljen). Tri meseca nisam imala ni za lekove. Preskakala sam koju dozu da bi me više držalo. 

Počela sam da radim u jednoj kladionici, verovatno u najvećoj u našoj zemlji. Bilo mi je zaista dobro u toj kladionici ali zbog bolova u leđima koje imam, nisam mogla da izdržim da radim kao konobar. Ubrzo sam našla posao u call centru opet, ali su mi rekli da je korisnički servis, zapravo se ispostavilo da je prodaja preko telefona. Nikad toliku buku od muzike nisam čula  na poslu, niti radila gde ne čujem samu sebe, a kamoli ljude da čujem. I opet sam dobila anksiozni napad i počelo trešenje ruke desne. Otišla sam kod prvog psihijatra i povećala mi je doza. Da bi me tim lider svaki dan zvao ili pisao poruke da li dolazim sutra, dok nisam dala otkaz. Onda mi je gospođica iz hr-a pozvala da mi kaže da zatvorim bolovanje da bi potpisala sporazumni otkaz. Kao da je to tek tako i rekla mi je da sam bezobrazna. E to je kap koja je prelila. Odlučila sam da se više posvetim Vama i biću na bolovanju dok ne nađem drugi posao i uživaću u svojim pisanjem tekstova. 

Ono što je cilj, ne pristajte na bilo šta, već na ono što Vi želite. Bilo šta i bude bilo šta, već budite ono što jeste i šta Vam treba da Vi budete zadovoljni. Kad ste nezadovoljni, onda se to prenosi dalje. Poslodavci prestanite da nas gledate kao robovi i mi smo ljudi, a i Vi ljudi prestanite da trpite pobunite se. Ako i izgubite posao, uvek postoji posao koji je baš za Vas.

Čujemo se uskoro. 

Želim Vam lep i prijatan dan 💓