Šta je dobro, a šta nije dobro?

Veliki pozdrav, 
Nadam se da ste odlično! :)

Dete od malena uvek prvo upozna "gospodina NE". Učeni smo tako da razlikujemo šta je dobro, a šta nije. Ili još gore što se sve više čujem osuđivanja od neke y osobe za x osobu. Ko smo mi da krivimo nekog? Ko smo mi da kažemo šta je dobro, a šta nije? 

Često u svom okruženju čujem da ljudi oko mene žele bolji život, ali kad ih pitam da li rade na tome - nastane tišina. Ili još gore počnu da kritikuju državu i kako ne vide ništa da će na bolje da krene. Imam za sve jednu važnu poruku, POGLEDAJTE SE U OGLEDALO i videćete ko je glavni krivac što ne živite život koji želite. 
Ja sam to jako kasno saznala. Gledala sam dosta klipova, čitala knjiga i sajtove gledala da bih na kraju zaista i istinski shvatila da ja živim život koji sam ja odabrala. I da je to dobro za mene, bilo da se dešava na način koji ja želim, odnosno ne želim. Svi pravimo svoj put u životu kojim treba da hodamo. 
Bila sam usamljena, tužna, mentalno zdravlje narušeno. Tada sam rešila da pročitam konačno sve knjige "Razgovor sa Bogom" koje imam već par godina, a nisam ih ni takla. Tu sam se probudila i svaki dan sam težila da promenim ono što mi ne odgovara i da slušam kako ja kažem svoje leptiriće. 

Odmah ću reći da mi je jako bilo teško da izađem iz svoje ljušture. i dug je dosta put. Shvatila sam da radim posao koji ne volim, da sam statična previše i da volim da putujem, a najteže mi je palo što ne provodim puno vremena sa svojim detetom. A kao jagodica na šlag nemamo para da živimo normalno. 
Otišla sam kod lekara, shvatila sam da i zdravlje kao zdravlje, rezultati mi bili dosta loši. Došla sam kući sa rezultatima i počela sam da plačem iz sveg glasa. Kad sam se smirila, počela sam sebe da tešim "ko zna zašto je ovo dobro". Nisam htela ni da izlazim sa detetom, povukla sam se u sobu i ceo dan sam razmišljala kako mrzim život koji živim. Teško mi je bilo da čitam knjigu, bukvalno svaka stranica mi je predstavljala "Hvala Bogu, još jedna stranica manje". I kako je vreme teklo ja sam završila sve knjige, počela sam da tražim drugi posao, počela sam redovno da idem na treninge, da upoznajem nove ljude. 
Ta knjiga u meni nije promenila mene, već me je podsetila ko sam zapravo. Da je sve u životu jako jednostavno, a da mi sami sve komplikujemo. Mi kao društvo, smo skloni da osuđujemo sebe ili druge. Sami smo sebe ubedili da postoji dobro i loše kao i da postoji raj i pakao. Ali sasvim je to u redu, ne treba nikom nametati svoje mišljenje. 

Toliko toga imam da napišem, a već sam se poprilično raspisala. Poenta je da je sve u životu dobro i da mi sami biramo život kakav želimo. Sedite i proverite šta Vam ne odgovara u životu, šta smeta Vašoj sreći? I nađite način da promenite to. Ako ne vidite način, razgovarajte sa nekim. Na umu imajte i kada se osećate loše, znajte da uvek ima rešenje. 

Za dodatna pitanja i pomoć, možete mi se obratiti na kreativnadoza@gmail.com