Iz stresa u lek

Dobar dan dragi moji ljudi, 

Hvala Vam unapred što čitate moj blog. Ovo će biti malo drugačije od onoga što pišem. Ali verujem da će mnogo značiti, najviše roditeljima. 

Ne znam da li sam odabrala dobar naslov. Ali želim da Vam danas ispišem svoj jučerašnji dan. Mislim da bi Vam iskustvo koje sam doživela mnogo značiti, pogotovu majkama koje imaju decu. Biti roditelj znamo da nije lako, ali je najjlepše to moramo priznati. 

Juče mi se dete probudilo sa blagom temperaturom 37,4 ali najnormalnije se igrao, kao da mu nije ništa. Pratili smo celo pre podne skočila mu oko 10h temepratura 38,1 ja sam samo u sebi rekla "on je dobro i nema temperaturu" i tako sam sa njim nastavila da se igram kao da je zdravo dete. Lekove mu još nisam bila dala. Otišla sam do grada i kupila mu nove autiće, kad sam se vrarila muž mi kaže da mu temperatura spala na 37,5. Ja srećna kažem, to je moje dete. Pozovem ga i da dam mu autiće. On sav srećan uzima ih i počinje da se igra sa njima. Kada je zaspao popodne otišla sam kod mojih i pričam im da se oduševio autićima i kako je zaspao. 

Negde oko 14:30h mene suprug zove da su u bolnici sa detetom da nije mogao ni jedan deo tela da pokreće. Priznajem da sam se uplašila i odmah zvala brata da dođe po mene da me vozi u bolnicu. On je brzo došao po nas, i odvezao me. Ja sam samo pričala moje dete je zdravo u sebi i ništa mu nije. Kad sam ušla u bolnici nikog nema na portirnici, nema nikog od službenih lica. Počela sam da pratim strelice da nađem dečje odeljenje, jer mi se niko ne javlja. Samo sam pomislila kad bi se neko pojavio da mi kaže gde da idem. 

Ljudi, nećete mi verovati, u tom trenutku pojavljuje se sestra koja me je odvela do deteta. Ušla sam u ordinaciju, i videla svoje dete kako vrišti i svog muža. Uzimam svoje dete i slušam šta doktorka priča i da odemo da uradi analize. Ja ga grlim i samo u sebi "ti si zdravo dete". Inače, da samo napomenem, da je dete kad sam došla pokretalo se. Kad su mu izvadili krv i čekali analize, pitam supruga da mi objasni šta je bilo. Napisaću Vam  sve šta mi je rekao. 

"Probudio se i čudno je počeo da plače. Moja mama je uzela da mu presvuče majicu, on se samo spustio i vrištao. Tad sam video da nešto nije u redu jer je pobeleo, izvadio sam ga iz krevetca on je padao nije mogao da stoji. Odmah smo krenuli u hitnu, temperaturu je imao 37,7 i oni nas poslali u bolnicu. I dalje nije mogao da se pokreće i malo pre nego što si došla počeo je da okreće vrat i da se pokreće". 

U tom trenutku meni je vibracija počela da pada, naravno od straha. Stigli su rezultati i sve mu je bilo povišeno i vratili smo se kod doktorke. Ona mu je napisala terapiju i rekla je da kad se vratimo u Beograd da se javimo svom pedijatru, oni ništa više ne mogu da mu pomognu. Rekla je da mu se to desilo verovatno od grla. Nisam bila nešto previše poverljiva ali bitno mi je bilo da on ima normalne pokrete. 

Kad smo dosli kući njemu je temperatura sama pala na 37. Tada sam počela da se smirujem i osećam jako mirno. Legao je kod mene i zaspao. Bio je umoran i iscrpljen od svega što mu se desilo. Kad se probudio, uzeo je svoje autiće i počeo da se igra. Nije hteo da jede čorbu, ali je uzeo bake rolls malo, supicu nije hteo da jede, ali pio je dosta čaja i orosala. Nije hteo ovako da pije već isključivo je pio na špric. Legao je oko 20h i zaspao je najnormanije bez temperature. 

Kada je zaspao ja sam uzela da meditiram. Tada sam se skroz opustila. Toliko mi je prijalo i samo su mi dolazile reči "Mama ajde" i pokazivala mi se slika njega sa autićima. Tako sam bila srećna, niste ni svesni. Kada sam završila ja sam legla sa toliko energije i tako srećna sam zaspala, kao da juče nije bio ni jedan stres. 

Ljudi moji, nećete mi verovati. Dete mi je danas zdravo, evo ga igra se. Nema temperaturu, pravi haose kao i uvek, uživamo u njegovim kreacijama. Ja sad završavam današnji blog da bih se igrala sa njim, samo sam htela da Vam kroz primer objasnim moć misli. 

Želim Vam lep i prijatan dan.